My Way or No Way!

Pa, ima više razloga za to, ali ajmo redom…
(more…)

Time koliko sam čekala da napišem ovaj blogpost prevazišla sam sve pragove tolerancije za koje sam ikada i pomislila da kod mene postoje. Mojih 29 godina nije me naučilo koliko poslednja 3 meseca.

Priča počinje pre nekih pola godine. Letos smo moja bolja polovina i ja sakupili neki novac i odlučili se da kupimo računar koji će nam koristiti oboma – njemu jer fotografiše i bavi se foto-obradom, ali i meni, budući da sav posao radim onlajn. Zbog pouzdanosti i preporuke nekoliko prijatelja koji koriste Apple (mada, istina, niko od njih ga nije kupio u Srbiji), odlučili smo se za MacBook Pro 15” (nije tajna, košta skoro 2.000 evra), sa planom da kada uštedimo još neki novac, uzmemo meni MacBook Air, jer nam je realno potreban još jedan pouzdan laptop.

(more…)

Najbrže i najlakše do sada! Tviter for dummies.

(more…)

Dana 17. marta pisala sam o svom receptu za sreću. Pronašla sam ga, imam ga, primenjujem ga, provereno radi. Ovaj tekst objavljen je okviru projekta 365lepihdana koji predstavlja akciju za koju smatram da je veoma lepa i da se trudi sve da nas podseti na male stvari koje ulepšavaju svakodnevnicu. U svakom slučaju, ako i nikom ne pomaže, a ono svakako ne šteti. Možete pročitati priče iz života ljudi koji imaju čemu da se raduju, ali i ne morate. Mogu vas dotaći, ali i ne moraju. Ali, priče su lepe, optimizam je u redu. Ukoliko mene pitate, čak je i poželjan. Posebno u zemlji u kojoj živimo.

(more…)

Nemam običaj da na blogu pišem gde sam bila, šta sam videla, koga sam srela, šta sam obukla ni šta je ko drugi obukao i slične svakodnevne, takozvane pikila-kakila stvari…

(more…)

…ali tek kada za svoje greške preuzmemo odgovornost i možemo da im se smejemo od srca, tek onda učimo.

Ova priča počela je malo naopako, od rečenice koja bi trebalo da bude poslednja. Ali, ništa zato, ja sam ionako manje-više sve u životu radila tako – naopako. U stanju sam da pratim mrava na njegovom putu i pazim kuda on gazi, a onda se sudarim sa slonom, jer ga nisam primetila. Eto, tako nekako, samo nema ni mrava ni slona u priči, al ima poente. I nije to tako ni loše, ako je moguće izvesti većinu stvari na dobar put i tako naopako, a ako i nije moguće, važno je upravo to iz prve rečenice – preuzeti odgovornost i iskreno se smejati sebi i tome kako je moguće tako pogrešiti. Ova priča mogla bi se lako nazvati i – kako sam shvatila da možda i nisam baš najpametnija na svetu!

(more…)

I evo ga ovde (klik na ovde)

“Za najvažniju ženu u mom životu, samo najbolje”, mislio je dok je stajao u cvećari i plaćao najskuplji buket među ponuđenima.
Nekoliko trenutaka kasnije, pozvonio je na vrata stana najvažnije žene u svom životu.
“Sine, došao si!”, oduševljena je bila time što je direktno sa posla potrčao u toplo majčino gnezdo. “Jesi gladan, hoćes da jedeš?”, pitala je.

(more…)

E, nažalost, ne mora. Ali, da je ovo svet kakav nije, a bilo bi dobro da jeste, moralo bi i te kako.

U idealnom svetu, to bi izgledalo ovako – pre nego što vam se omogući da glasate, morate da polažete IQ, psiho test, kao i onaj opšte kulture. Ako prođete, e, onda glasački listić u ruke i da čujemo i vidimo koga vi to birate.

(more…)

Nedavno sam u intervjuu u jednim domaćim novinama pročitala da je izvesna poznata dama “ostvarena i kao supruga i kao majka, i jedna od retkih žena koja za sebe može da kaže da je potpuno zadovoljna”.

(more…)